Neophodno je imati snove, jer tada čovek ima onaj živi osećaj snage i mogućnosti u sebi. Nezgodno je kada od njih odustane jer misli da nema dovoljno snage, da nije dovoljno dobar i sto drugih razloga i opravdanja. Pročitajte nešto o mladim ljudima koji nisu odustali i hrabro koračaju stazom uspeha.
BOGDAN JOČIĆ
Bogdan (18) je svoju karijeru započeo sa osam godina u svom omiljenom klubu “Crvena zvezda”. Vremenom je prošao sve mlade reprezentativne selekcije Srbije. Veliki talenat je pokazao u utakmicama Lige šampiona za mlade. Igra na poziciji veznog igrača uz odličnu kontrolu lopte, pregled igre i završni pas. Pored Ajaksa za njega su zainteresovani i Vitese, kao i Sporting iz Lisabona, Inter, Sampdorija i mnogi drugi.
Trenutno igra u FK Grafičar. U moru igrača uspeo je da se izdvoji svojim trudom i talentom. Samo napred Boki, mi znamo da možeš da staneš rame uz rame sa najboljima.
KATARINA MILOSAVLJEVIĆ
Katarina (18) je trenirala rukomet jako dugo i pre toga joj nikada nije palo na pamet da se oproba u atletici dok joj to roditelji nisu predložili i odveli je kod njenog sadašnjeg trenera Mirjane Stojanović.
“U početku mi je bilo jako teško da se naviknem na to da je atletika individualan sport za razliku od rukometa, ali vremenom sam počela da se navikavam i da se takmičim za svoj klub Partizan. Bilo koji sport, uključujuci i kraljicu svih, iziskuje velike napore i odricanja. Ne samo što se tiče treninga nego i van njega. Uvek je teško, ali isto tako uvek se i isplati na kraju”. Rekla je Katarina.
Njen cilj za dalje što se tiče atletike je da ide napred i da trenira dokle god voli to što radi. Samo napred devojko!
LUKA MARKOVIĆ
Luka Markovic (19) počeo je da se bavi fudbalom od malih nogu. Zapažen je još dok je igrao u dresu crveno- belih a potom je prešao u Čukarički. Nakon Čukaričkog potpisao je profesionalni ugovor sa italijanskim Krotoneom.
A onda, Lukini najveći snovi polako počinju da se ostvaruju – zaigrao je za zlatni Juventus. Najveća prednost ovog mladog igrača je njegova značajna brzina, kao i visina koja mu daje prednost u odnosu na rivale i vršnjake. Kao univezalni napadač, Luka aktivno učestvuje u igri svog tima.
Njegova najveća želja je da se nađe u prvom timu Juventusa, a mi bodrimo Luku i nadamo se da će jednog dana prestići i čuvenog Ronalda.
NIŠEVIĆ ANĐELA
Anđela (19) trenutno trenira veslanje. Pre toga bavila se raznim sportovima: odbojkom, hokejem na travi, plivanjem, ali su oni posle određenog vremena postajali sve dosadniji i polako je prestajala da trenira. Međutim, to se nije desilo sa veslanjem.
“Nikada nisam pomislila da ću trenirati takav sport i kada su treneri došli u školu da prezentuju veslanje ja sam pričala kakva je ovo glupost. Na nagovor nastavnice otišla sam na prvi trening. Osećaj posle prvog ulaska u čamac ne mogu opisati. Od tog trenutka nikada više nisam pomislila da izađem iz čamca, prosto sam znala da je to sport za mene”, rekla je Anđela.
Navodi da ovaj sport kao i svaki drugi traži dosta odricanja, velika žrtvovanja, na kraju se sve to isplati.
“I danas dok moje društvo izlazi a ja treniram znam da će mi se to vratiti kada osvojim medalju, kada cela moja porodica i moj trener budu ponosni na mene. To je lepota svakog sporta, te medalje, pehari i pohvale”, navodi Anđela.
IVONA MILJANIĆ
Ivona (15) trenira košarku od svoje osme godine. Prvo je trenirala u klubu Ras, zatim je dobila ponudu da pređe u Art basket gde i danas trenira. Prošle godine je igrala za reprezentaciju u svojoj kategoriji nakon čega su usledili pozivi skauta iz drugh zemalja. Iako ima 15 godina naredne sezone će igrati za seniorsku ligu.
“Prvi put kada sam otišla na probni trening znala sam da želim baš ovim sportom da se bavim. Od tada neprestano i naporno treniram. Zahtevno jeste ali ja to volim i zato mi nije teško”.
Moramo da napomenemo da je Ivona odličan učenik Matematičke gimnazije. Želja joj je da jednog dana ode u Ameriku i tamo zaigra za neki klub.
“Svi se pitaju kako uspevam pored ovako teške škole da budem i dobar košarkaš, ali kada imate volju kao ja uspeh je zagarantovan”.
ĐORĐE PETKOVIĆ
Sigurno se pitate šta će ovaj “matorac” ovde? Pa, dozvolićete mi trenutak privatnosti. Ovo je moj tata, Đorđe koji ima 49 godina.
Oduvek se bavio raznim sportovima. Kao klinac počeo je da trenira u Čukaričkom. Ljubav prema fudbalu, talenat i upornost doveli su ga na kapitensku poziciju omladinske ekipe Rada. 1988. su u polufinalu pobedili Radnički iz Niša za koji je igrao svima poznati Dejan Rambo Petković. A zatim sa svojim saigračima Igorom Taševskim, Batom Mirkovićem, golmanom Cicovićem u finalu pobedili ekipu Vojvodine za koje je igrao Marko Pantelić. Tako su osvojili Omladinsko prvenstvo i postali prvaci Jugoslavije.
A onda… usledila je operacija kolena koja mu je na trenutak srušila snove. Samo na trenutak jer je nastavio da se bori i da trenira i tako dobio novu šansu. Godine 1996. je otputovao u Kinu, savladao preteški Huperov test i zaigrao za drugoligaški klub Šen-Žen u istoimenom gradu.
Danas igra za veterane kluba Taurunum i sa svojim drugarima putuje i igra turnire po celom svetu. U našoj kući on je i dalje mlada nada. A vama neka bude uzor i pouka da nikada neodustanete.
Snovi i upornost! Svaka čast na tekstu!
Nasi super talenti, bravo za izbor i tekst.